Moždani Alfa talasi i Alphatone muzika

Alfa – Bergerovi talasi (8-13hz) – se javaljaju posle zatvaranja očiju i za vreme duboke opuštenosti, indikator snova REM faza na svakih 90 min, za vreme hipnoze pri koncentraciji na proste čulne sadrzaje. U Japanu je rađeno istraživanje na zen i joga majstorima – u alfa moždanom ritmu su  ispoljavali skoro natprirodne sposobnosti – tokom 25 min intenzivnih uznemiravajućih zvučnih, taktilnih i svetlosnih draži nisu ispoljili da su uznemireni, a mogli su da reprodukuju svesno šta se dešavalo njima i u okolini. Dakle javljaju se za vreme budnog stanja i tokom sna.

Alfa talasi su povezani sa stanjima relaksacije i nefokusirane pažnje, kreativnim aktivnostima. Niski alfa (8-10 Hz) prisutni su za vreme sanjanja i lagane meditacije kada su oči zatvorene. U alfa stanjima dolazimo do kreativnosti koja leži neposredno ispod naše svesnosti. Alfa talasi su sporiji talasi veće amplitude. Osoba koja je završila neki zadatak i sela da se odmori obično je u alfa stanju. Mozak se odmara u alfa stanju. Dok šetamo bez obaveza u prirodi, ili nadjemo slobodnog vremena pa meditiramo, ulazimo u alfa stanja. Visoki alfa (11-12, 11-13Hz) vezani su za mentalno stanje otvorene svesnosti, sposobnost da se odgovori na veliki broj promena u okolini. To je najpoželjnije stanje u treningu vrhunskih sportista. Alfa ritam je povezan sa vizualnim stimulusima. Alfa talasi se pojačavaju kad zatvorimo oči. Snažniji su u desnoj hemisferi, ali taj odnos ne bi trebalo da bude veći od 1,5 puta. Kada zatvorimo oči svako od nas ima svoj tipičan Alfa pik (dominantnu alfa frekvenciju).  Inteligentniji ljudi obično pokazuju alfa pik vise frekvencije sa zatvorenim očima. Razlika u dominantnoj alfa frekvenciji veća od 1 Hz između hemisfera indicira abnormalnost hemisfere u kojoj je niži alfa pik. Takođe, možemo videti veoma jake Alfa talase sa otvorenim očima kod osoba koje su pušile marihuanu. Mogu trajati nekoliko dana nakon konzumacije marihuane. Alfa stanje je prijatno, ali nije prikladno za učionicu, ili situacije u kojima treba da budemo uključeni u događanja (posebno niže alfa stanje). Javljaju se i za vreme autogenog treniga.

Važno je napomenuti da nema dobrih ili loših moždanih frekvencija. Sve frekvencije su prikladne i dobre u određeno vreme i za određena stanja. Fleksibilni i efikasni mozgovi uspevaju da brzo i lako promene frekventne opsege i skakuču iz jednog u drugi u skladu sa zahtevima realnosti. To je nešto slično kao brzine kod automobila. Sve su potrebne i dobre, zavisno od uslova vožnje. Problem nastaje kad nam se pokvari menjač, pa ne možemo da prilagodimo brzinu uslovima vožnje.[1]

Muzika za Alfaton je rađena u okviru projekta Propeler koji je sprovela Bauk organizacija. Muzika sadrži sekvence koje se sastoje od “bineural beats” frekvencija. Binauralni ritam se koristi kod stimulacije mozga pomoću zvukova različitih frekvencija, u svrhu izazivanja različitih emotivnih stanja i stanja svesti. Efekat binauralnog ritma je otkrio 1839. Heinrich Vilhelm Dove.

Zvukovi se puštaju preko klasičnih stereo slušalica. U svakoj slušalici se pušta različita frekvencija, a razlika između dve frekvencije stvara binauralni ritam koji se prepoznaje kao pulsirajući (vibrirajući) zvuk.

Vibracije su brže ako je razlika između dve frekvencija veća ili sporije u slučaju kada je razlika manja.

[1] preuzeto iz Teorijska osnova neurofidbeka, povezanost moždanih talasa i mentalnih stanja, Nebojša Jovanović

Untitled.png

EEG merenjem moždanih talasa uočilo se da zavisno o tome šta čovek radi ili u kakvom je mentalnom stanju mozak odašilje frekvenija određenog spektra koji je svrstan u pet grupa:

talasi.png

Advertisements